Sažetak
Ауторка анализира Европску политичку заједницу (ЕПЗ) као политичку платформу европских држава која укључује ЕУ и друге партнере из ширег европског суседства Уније, како би се заједнички приступилo питањима безбедности, енергетике и мобилности, као и стратешког усклађивања спољне политике. Аргумент при покретању ЕПЗ 2022. године био је да би ЕПЗ могла да постане прилика за давање новог подстицаја процесу проширења ЕУ преко решавања главних препрека приступању Унији током неформалних састанака. Од руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. и почетка другог председничког мандата Доналда Трампа 2025. године, ЕУ се суочава како са спољним превирањима, тако и са новим изазовима. У разматрање су узета два главна питања. Прво, да ли ЕУ користи ЕПЗ како би утицала на партнере да истакну улогу ЕУ као ефикасног спољнополитичког актера, док се друго питање односи на идеју да би ЕПЗ могла да буде користан алат за постизање напретка у проширењу ЕУ, поготово зато што политички лидери земаља кандидата учествују на састанцима ЕПЗ. Овај рад врши процену улоге спољне политике ЕУ и њену способност да пренесе своје норме на ЕПЗ. Концепти нормативне моћи ЕУ, њен стратешки приступ спољном управљању и идеје функционалне сарадње у циљу давања новог подстицаја приступању земаља Западног Балкана Унији, разматрају се у контексту слабљења својства ЕУ као актера, што негативно утиче на мотивацију земаља кандидата да испуне услове ЕУ. Рад сугерише да ЕПЗ не представља погодан алат за јачање улоге ЕУ, будући да му недостаје политичка позиција која може да докаже да је поуздан и кредибилан партнер за земље Западног Балкана, па и за „придружени трио“ (Грузија, Молдавија и Украјина).
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array