Abstract
Србија се суочава са великим изазовима у погледу заштите животне средине, конкретно у вези са имплементацијом европске Директиве о процени утицаја планова и програма на животну средину. Ови изазови додатно добијају на снази због преговора о приступању Србије ЕУ, имајући у виду недовољан учинак јавних политика Србије у области заштите животне средине. Аспект заштите животне средине се у Србији још увек третира као периферни проблем што за последицу има читав низ негативних (често и стихијских) утицаја на простор. Иако је Влада Републике Србије у претходних дванаест година донела велики број прописа у области заштите животне средине, међу којима је и Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, чиме је унапредила своју политику у области животне средине и одговорила на изазове европских интеграција, упитан је квалитет спроведене хармонизације, а нарочито учинак на пољу имплементације циљева поменуте Директиве. У раду је извршена анализа кључних проблема у транспоновању Директиве о процени утицаја планова и програма на животну средину уз предлог оквира за решавање идентификованих проблема.