Sažetak
Овај текст има за циљ бављење филозофском мишљу француског епистемолога и феноменолога – Гастона Башлара (Gaston Bachelard), измештањем њеног тумачења из општег у конкретно поље архитектуре. Поетику простора (Lа Poétique de l'Espace), као Башларово дело које и данас ужива најсвеобухватнију рецепцију међу архитектима и теоретичарима архитектуре, узећемо као полазиште разматрања. У намери да се не заустави на разматрањима која укључују само текстове који се стриктно тематски или проблемски тичу архитектуре, текст има за циљ да позиционира и контекстуализује Башларову филозофску мисао у оквиру феноменолошких разматрања која су нашла своју примену у архитектонској теорији. У том смуслу, пружићемо увид у дуалност односа између Башларовог концепта поетске слике (l'image poétique) и поетског објекта/мотива који се, у нашем случају, односи на градивне елементе архитектонског објекта намењеног становању. Дакле, покушаћемо да, поред материјалног и геометријског, сагледамо и објаснимо искуствени начин разумевања просторности и издвојимо одјеке Башларове филозофске мисли који у себи носе потенцијал изобличавања архитектонског промишљања. Резултати истраживања посредно ће указати на два могућа начина тумачења Башларовог дела: 1) аналогијску примену и преузимање интерпретација Башларовог текста као обрнутог приручника-сановника за изазивање и уписивање жељеног доживљаја у архитектонски простор и 2) примену механизама саме феноменолошке анализе смештених у интересовање за процес настајања поетске слике као смернице за актуелизацију архитектонског објекта у његовој специфичној реалности посредством рада на његовој поетичности.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array