Suzbijanje korova u usevu angelike (Angelica archangelica L.)

Sažetak

Plantažno gajenje lekovitog bilja je u ekspanziji, a s obzirom na to da suzbijanje korova predstavlja najveći izazov u ovoj proizvodnji, cilj rada je bio ispitivanje mogućnosti njihovog suzbijanja malčiranjem. Osim toga, u istraživanje je bio uključen i herbicid metamitron (Metak 700 SC, 700 g a.s. L^-1; Galenika fitofarmacija) čija primena u ovakvim usevima je prihvatljiva u nekim zemljama. Kao eksperimentalni usev izabran je usev angelike (Angelica archangelica L.) čije etarsko ulje iz korena je jedno od najcenjenijih na tržištu, pa se može očekivati povećanje proizvodnih površina. Ogled je postavljen u Kujavici (opština Vladimirci) u pet tretmana (potpuno slučajan blok sistem u četiri ponavljanja) i to: agrotekstilna vodopropusna folija, piljevina (mešavina bagremovog i hrastovog drveta; debljina sloja - 10 cm), herbicid metamitron (split aplikacija: 1050 + 1050 g a.s. ha^-1), pozitivna (redovno plevljena) i negativna (zakorovljena) kontrola. Tokom sezone brojnost i visina korova su ocenjeni tri puta, a nakon treće ocene je izmerena sveža nadzemna biomasa. Analiza podataka urađena je u programskom paketu STATISTICA 7.0 pomoću jednofaktorijalne analize varijanse i Duncan – ovog testa.

Najveća zakorovljenost zabeležena je u negativnoj kontroli, a najzastupljenije su bile travne vrste poput Setaria viridis (L.) P. B. (12,5 biljaka m^-2), Sorghum halepense  (L.) Pers. (8 biljaka m^-2), Cynodon dactylon (L.) Pers. (3,75 biljaka m^-2) itd. Visok nivo zakorovljenosti je utvrđen i u  tretmanu sa primenom herbicida metamitron gde su, takođe, bile dominantne travne vrste: S. viridis (24,75 biljaka m^-2), Echinochloa crus – galii (L.) P. Beauv. (8,95 biljaka m^-2), C. dactylon (2,3 biljaka m^-2). Malč od piljevine rezultirao je smanjenjem zakorovljenosti u odnosu na prethodna dva tretmana. Dominantne  vrste u ovom tretmanu su bile: S. viridis (8 biljaka m^-2), S. halepense (4,5 biljaka m^-2) i Ambrosia artemisiifolia L. (1,13 biljaka m^-2). Malč folija i redovno plevljena kontrola su bile bez prisustva korova. Dakle, najbolja efikasnost u suzbijanju korova  postignuta je primenom agrotekstilne malč folije, koja je u potpunosti sprečila nicanje korova (efikasnost 100%). Znatno slabiji efekat je ostvaren primenom piljevine (efikasnost 51,28%), dok je metamitron svežu biomasu korova redukavao za samo 26,71%. Dobijeni rezultati pokazuju da je malčiranje kao fizička metoda suzbijanja korova u usevu angelike  podesnije u poređenju sa primenom herbicida metamitron ukoliko u usevu dominiraju travne vrste, koje nisu u spektru delovanja ovog herbicida. Značaj ovih rezultata je utoliko veći što u našoj zemlji metamitron, kao ni drugi herbicidi, nije registrovan za primenu u lekovitom bilju.