Sažetak
Рудерална флора (лат. rudus, ruderis = крхотина, рушевина) је један од најмлађих и најдинамичнијих флористичко-вегетацијских комплекса. Антропогена условљеност, изражена динамичност, микрофрагментација у његовој дистрибуцији и велика морфо-анатомска варијабилност његових ценобионта су њене главне карактеристике. Флористички састав и фаза развоја рудералне флоре и вегетације су важни подаци који омогућавају да се виде све последице интензивнијег процеса глобалне урбанизације и високог нивоа уништавања природних станишта. Флористичке студије рудералне флоре спроведене на територији Града Кичевa, утврдиле су присуство 290 васкуларних биљних својти класификованих у 207 родова, 59 породица и три класе. У рудералној флори Кичево највише су заступљени таксони из најбројнијих породица у флори Северне Македоније: Asteraceae (41), Poaceae (26) и Fabaceae (25). Укупно је забележено деветнаест родова са три или више својти, а родови са највећим бројем својти су: Vicia (6), Trifolium (5), Geranium, Veronica, Euphorbia, Rumex, Linaria , Ranunculus (4). Већина врста које припадају овим родовима су карактеристични показатељи терцијарне рудералне вегетације. Анализом биолошког спектра утврђен је хемикриптофитско-терофитски карактер рудералне флоре (H= 43,10% T= 36,55%). Субдоминантно присуство терофита директно је у корелацији са нестабилношћу рудералних станишта узрокованих антропогеним активностима. Анализирајући еколошке параметре на пет главних еколошких фактора, идентификовали смо доминацију биљака које преферирају пуну дневну светлост (хелиофите) у односу на светлосни режим, мезотермне до термофилне у односу на температурни режим, субмезофитне до субксерофитне у односу на водени режим, неутро-базофилне до неутрофилне у односу на реакцију тла и олиго-мезотрофне у односу на нивое хранљивих материја.
Ključne reči
Reference
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).