Dve decenije useva tolerantnih na herbicide u Republici Srbiji

Sažetak

Oplemenjivanje i testiranje useva tolerantnih na herbicide u Srbiji odvija se skoro tri, a tradicija njihovog gajenja oko dve decenije. U Republici Srbiji i drugim evropskim državama dozvoljeno je gajenje isključivo useva tolerantnih na pojedine herbicide koji su dobijeni klasičnim metodama oplemenjivanja, bez korišćenja genetičkog inženjerstva. To su za sada suncokret, uljana repica i šećerna repa tolerantni na herbicide ALS inhibitore i kukuruz tolerantan na cikloksidim. Izuzev hibrida suncokreta tolerantnih na tribenuron-metil i imidazolinone, koji zauzimaju preko 80% površina pod ovim usevom u Republici Srbiji, ostali usevi tolerantni na pojedine herbicide zastupljeni su na mnogo manjim površinama (1-17%).  Potencijal ovih useva se često ne koristi na najbolji način, a glavni izazov i pretnja su korovi rezistentni na herbicide na koje su ovi usevi tolerantni. Veliki problem za održivost ovih sistema proizvodnje u Srbiji je što se uzgajivači ovih useva oslanjaju uglavnom na herbicide na koje su tolerantni, zanemarujući druge mere u integrisanom suzbijanju korova. Da bi se očuvali ovi resursi kao deo integralnog sistema suzbijanja korova neophodno je poboljšati nivo znanja proizvođača o najboljoj praksi gajenja ovih useva, njihovim prednostima i rizicima. Kao mač sa dve oštrice, usevi tolerantni na herbicide omogućuju poljoprivrednicima da poboljšaju smenu herbicida različitih mehanizama delovanja i suzbijanje određenih korova rezistentnih na pojedine herbicide, ali takođe mogu dovesti do prekomerne upotrebe herbicida na koje su tolerantni, uticati na selekciju rezistentnih korova i promenu sastava korovske flore. Herbicidi i usevi tolerantni na herbicide su veoma važni resursi savremene biljne proizvodnje ali isključivo kao deo integralnog suzbijanja korova, bez preteranog oslanjanja na ove useve i herbicide na koje su tolerantni.