Određivanje vankomicina u serumu – poređenje metoda

Sažetak

Vankomicin je glikopeptidni antibiotik koji se koristi u lečenju infekcija izazvanih brojnim gram-pozitivnim bakterijama, pre svega bakterijom Staphylococcus aureus, i kod pacijenata bez terapijskog odgovora na primenu penicilina i cefalosporina. Terapijske koncentracije vankomicina u serumu su 5-10 mg/L. Povišene vrednosti mogu da izazovu ozbiljna neželjena dejstva kao što su ototoksičnost i nefrotoksičnost, te je važan monitoring nivoa vankomicina u serumu. Cilj rada je poređenje koncentracija leka u serumu dobijenih primenom imunoenzimske metode za rutinsko određivanje i hromatografskom metodom. Izvršena je kvantifikacija vankomicina u 36 uzoraka seruma imuno-enzimskom metodom (Emit 2000 Vancomycin Assay test), upotrebom Beckman Coulter Analyzer sistema i tečnom hromatografijom sa triple kvadrupol masenim spektometrom (Shimadzu LCMS 8030). Rezultati su statistički obrađeni programom SPSS 20. Uzorci za hromatografsku analizu su pripremani precipitacijom proteina, a razdvajanje je izvršeno na koloni Kinetex C18, 1,7um, 50 x 2,1mm, na temperaturi od 50 °C, uz upotrebu mobilnih faza: 0,1% rastvor mravlje kiseline u vodi (A) i 0,1% rastvor mravlje kiseline u acetonitrilu (B) u gradijentnom protoku 0,45 mL/min. Praćena MRM tranzicija vankomicina  u ESI (+) modu je 725,2>144. Korišćenjem Studentovog t-testa, pokazano je da ne postoji statistička značajna razlika u rezultatima dobijenim dvema opisanim metodama (p=0,069 ≥ 0,05). Dobijeni koeficijent korelacije je r=0,9972. Na osnovu dobijenih rezultata, imuno-enzimska i hromatografska metoda su pouzdane i mogu se koristiti u rutinskom monitoringu vankomicina u serumu.