Sažetak
Вредновање есејистичког опуса Данила Киша и његових ауторских избора, ако изузмемо један научни реферат Р. Ивановића посвећен књизи По-етика, до сада није било предмет озбиљније расправе, премда је критика углавном била сагласна у томе да је реч о светском писцу. Предмет интересовања овога рада јесу избори есејистичких текстова које је Киш објавио за живота у књигама По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974) и Homo poeticus (1983). У истраживачком фокусу су композиција и структура књига – критеријуми при избору и распореду текстова, логика њиховог садржаја, ниво ауторске самокритичности и репрезентативност. Приликом доношења суда о објективности Киша као састављача ових избора, узимају се у разматрање и есеји који су из различитих разлога остали ван корица наведених књига – њихова књижевно-естетска, сазнајна, културолошка и аутопоетичка вредност. Композиција књиге Час анатомије, иако у генолошком смислу представља књигу-есеј, завређује посебну студију, те стога није предмет анализе овога рада.