Sažetak
У раду је реч о буни српског становништва у Доњим Васојевићима крајем маја 1898. године. Српско становништво из ове области било је све чешће изложено нападима муслимана и Арбанаса из Бихора, Рожаја и Ругове. Турске власти из Берана нису хтеле да их заштите, него су хапсиле поједине доњовасојевићке прваке. Један од јачих напада на српско становништво у Доњим Васојевићима почео је 31. маја, из три правца на села с десне стране Лима.
Очекујући шире сукобе, Турска је довлачила нове таборе војске од Пећи, Ругове и Бихора, тако да је у Беранама и околини било сконцентрисано 15 табора турске војске. На дати знак она се пресвукла у народну ношњу и одмах кренула у напад на српско становништво у околини Берана. Владе Србије и Црне Горе чиниле су велике дипломатске напоре да зауставе арбанашки и муслимански башибозук и турски аскер од даљег пљачкања и уништавања Доњих Васојевића. На упорна инсистирања српског и црногорског посланика у Цариграду, Стојана Новаковића и Митра Бакића, уз помоћ руског амбасадора Зиновјева, Султан је обећао да ће војне и цивилне власти у Беранама бити кажњене за почињена насиља и да ће српском живљу бити дата пуна амнестија и потребна средства за обнову порушених кућа.