EDUCATION IN NAZI GERMANY FROM 1933 TO 1945
Scindeks Asistent Scindeks Asistent
PDF

Kako citirati

Milenović, Živorad M. 2021. „EDUCATION IN NAZI GERMANY FROM 1933 TO 1945“. Baština 31 (54). https://doi.org/10.5937/bastina31-32445.

Sažetak

Резиме

 

Након пада Вајмарске републике, у Немачкој је на власт дошла НСДАП и нацисти, окупљени око свог вође Адолфа Хитлера. У то време (од 1928. до 1934.), Немачку је захватила највећа економска криза, која је до тада могла да захвати једну модерну државу света. Узроци тога су бројни и углавном се везују за претходни пораз Немачке у Првом светском рату, уништење њене велике привреде и финансијског система, незапослесност, сиромаштво и глад и велика политичка криза која је захватила Немачку. То је довело до бројних грађанских немира и демонстрација. Поред објективних узрока, као кључни разлог оваквог стања у Немачкој, и пре свега главне кривце пораза Немачке у Првом светском рату и кризе која је захватила Немачку, Адолф Хитлер и нацисти су оптужили Јевреје и остале народе који нису припадали Аријевској раси. Након тога, Немачка је економски знатно ојачала (Бецић, 2019), што су нацисти искористили за остваривање својих крајње нехуманих и нечовечних идеја.

У периоду нацистичке Немачке „...је нарочито био изражен Антисемитизам“ (Kleg, 1995: 334). Донет је и посебан државни програм Холокауст, који је између осталог подразумевао „...потпуну обесправљеност Јевреја“ (Rich, 2019: 51), а како се касније испоставило, и „...њихову депортацију у логоре смрти“ (Миленовић, 2015: 565) и физичко истребљење оличено у „...коначном решењу јеврејског питања“ (Whitaker, 1981: 192). У Холокаусту, нису једине жртве били Јевреји, него и „...комунисти, хомосексуалци, особе склоне разним болестима зависности, ментално ретардиране особе, Роми, Словени, пре свега Руси и остали народи“ (Friedman, 1995: 339). Све ово могло би се представити одређеним редоследом. Након Кристалне ноћи, 1933., донети су Нирнбершки закони„...који су Немцима дали превелика грађанска права“ (Ђорђевић и Пирнер, 2019: 49). Потом је уследио прогон, углавном Јевреја, али и осталих  народа који не припадају Аријевској раси (Fallace, 2018) у више фаза (Прогон, Гето, Депортација, Коначно решење и Њихов живот након ослобођења (Миленовић, 2015).

У раду се проучава васпитање у периоду нацистичке Немачке од 1933. до 1945. За остваривање својих циљева, нацисти окупљени у Националсоцијалистичкој радничкој партији (НСДАП), су поред бројних закона и државних програма, велики значај видели у васпитању и васпитном деловању. Конкретизација циља васпитања у периоду нацистичке Немачке је подразумевала васпитање деце и омладине на еугенистичким, националистичким, расистичким, антисемитистичким, идеолошким, окултистичким, теозофским, милитаристичким и алхемијским основама с циљем подстицања и развијања свести о значају и потреби стварања и очувања чисте Аријевске расе, о немачком народу као најцивилизованијем и Богом даним да завалада светом, са својом узвишеном традицијом и културом.

Као друштвени и категоријални педагошки појам, васпитање је одувек било моћно средство за остваривање друштвених циљева. Историјски посматрано, оно је такву улогу имало кроз све историјске епохе. У новијој историји, тежило се приближавању васпитања самом васпитанику и његовим потребама, али је и тада, ма колико се тежило слободи у васпитању, било друштвено условљено. Најизразитији пример друштвене условљености и одређености васпитања, јесте васпитање у периоду нацистичке Немачке од 1933. до 1945., које је у великој мери било засновано на поставкама фашистичке педагогије настале 20.-тих година 20. века у Италији, али са знатно екстремнијим циљевима, принципима и методама. Васпитањем у периоду нацистичке Немачке, углавном су се бавили неки од немачких педагога, припадника НСДАП-а, пре света Алфред Бојмлер, Ернст Крик и Теодор Лит. Ипак, темеље васпитању у периоду нацистичке Немачке поставио је главни идеолог нацизма Алфред Розенберг. Значајан допринос дали су и остали нацистички идеолози Карл Халс Хосе, Видо фон Лист, Карл Ернст Крапт, Рудол фон Зеботендорф и Дитрих Екарт. Њихова учења била су заснована на принципима еугенизма, национализма, идеологизма, окултизма, милитаризма, расизма, антисемитизма, алхемије, астрологије и на крајње нехуманим и анти-човечним начелима.

Васпитање у периоду нацистичке Немачке, имало је доста сличности с васпитањем у Спарти. Отишло се и знатно даље, зато што је циљ васпитања био и стварање свести о значају постојања чисте Аријевске расе и немачком народу као узвишеном и Богом даном, да завлада светом са својом узившеном историјом, традицијом и културом. Примарни значај васпитању у нацистичкој Немачкој је придаван физичком васпитању, а потом моралном васпитању. Придаван је и радно-техничком васпитању, јер се сматрало да само напорним радом, Немачка може изаћи из економске кризе и избећи пропаст, у коју су је увеле етничке групе и нације, које не припадају немачком народу. Интелектуалном васпитању се није превише придавао значај, јер се сматрало да је децу и омладину потребно образовати до оног нивоа који ће бити довољан да одговоре потребама нацистичке Немачке. Исто је важило и за естетско васпитање, које је подразумевало симболику, уредност, ред, рад и дисциплину.

На основу критичких анализа изнетих у овом раду, може се закључити да је васпитање у периоду нацистичке Немачке, као екстремизовани облик ионако екстремне фашистичке педагогије, деловало у време постојања нацистичке Немачке у периоду од 1933. до 1945. Занемарујући његове (не)хумане и (не)етичке стране, ипак је потребно признати, да је циљ васпитања у периоду нацистичке Немачке, посебно његова конкретизација, најпрецизније био одређен него било који други циљ васпитања у историји педагогије пре периода нацистичке Немачке. То се свакако не може представити као нешто што је позитивно. Васпитање у периоду нацистичке Немачке је било засновано на еугенистичким, анти-педагошким, анти-моралним, анти-хуманистичким и пре свега анти-човечним начелима. Као такво, оставило је дубок траг и негативне последице у историји васпитања, чије се последице и данас осећају у многим немачким покрајинама и европским државама.

Ključne reči

нацизам, Трећи рајх, Аријевска раса, васпитно деловање, еугенизам, идеологизам, окултизам, расизам, фашизам, антисемитизам
DOI: 10.5937/bastina31-32445