Sažetak
У раду је реч о српско-турским преговорима за склапање офанзивне и дефанзивне тајне војне конвенције након објављеног прогласа аустроугарског цара Фрања Јосифа о анексији Босне и Херцеговине 6. октобра 1908. године. Проглас је изазвао велико огорчење, како у Србији и Црној Гори, тако и у Турској. Дан раније Бугарска је прокламовала своју националну независност. Под притиском опасности коју је донела анексиона криза и на инсистирање Русије, Србија и Црна Гора су веома брзо обновиле дипломатске односе који су били прекинути због „бомбашке афере“ у лето 1908. године. Већ 24. октобра 1908. године Србија и Црна Гора су склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. Владе Србије и Црне Горе приступиле су заједничком деловању, како би дале адекватан одговор на насталу ситуацију. Србија и Црна Гора су тежиле да склопе офанзивну и дефанзивну тајну војну конвенцију са Турском. Конкретни преговори о склапању српско-турске војне конвенције вођени су од 12/25. октобра до 28. новембра/11. децембра 1908. године у Цариграду, где је Влада Краљевине Србије послала свог посебног изасланика, Стојана Новаковића а влада Црне Горе сердара Јанка Вукотића. На почетку српско-турских преговора о војној конвенцији стицао се утисак да ће се они успешно завршити. Међутим, турски дволични политичари истовремено су се припремали за преговаре са Аустро-Угарском. Турско-аустроугарски преговори почели су 30. новембра/13. децембра 1908. године у Цариграду а онда су пренети у Беч, где је 26. фебруара 1909. године потписан Протокол о постигнутом споразуму. Порта се помирила с губитком Босне и Херцеговине уз одређену новчану надокнаду (2,5 милиона фунти).