Sažetak
С кривичноправног и криминолошког аспекта студија обухвата анализу система заштите живота и телесног интегритета у Републици Србији у последње две деценије. Истраживање кривичноправне заштите живота и тела спроведено је на темељу правно-догматског, компаративног и статистичког метода, уз свеобухватну анализу врсте и висине изречених казни према пунолетним учиниоцима кривичних дела против живота и тела у последњих двадесет година. У раду се полази од две кључне хипотезе: прве – да је данас значајно повећан број кажњивих понашања којима је заштитни објект живот и тело човека него пре двадесет година, те друге – да су пре две деценије кривична дела против живота и тела имала строжије казне у односу на данашње време. Иако су крајем деведесетих година прошлог века казне биле строжије (била је прописана и смртна казна), КЗ РС прописивао је пуно мањи број кривичних дела против живота и тела у односу на данас. Међутим, ваља закључити да већи број прописаних кривичних дела не доводи до већег броја кажњавања нити до изрицања тежих казни. Проучавање и компарација кривичноправних и криминолошких извора довела је до резултата - значајно повећаног броја нових инкриминација противправних понашања у протекле две деценије (убиство при безобзирном насилничком понашању, убиство детета или бремените жене, убиство члана своје породице којег је претходно злостављао, сакаћење женског полног органа, итд). Законодавац чини велики искорак 2019. године када уводи казну доживотног затвора у КЗ РС, што је изазвало многе полемике. Статистичка анализа пријава, оптужења и осуда за кривична дела против живота и тела упућује на рапидан пад броја осуда у односу на број пријава. У сегменту репресивних мера, смртна казна је у периоду од 1998. до 2002. године изречена у само једном случају, док је казна затвора у трајању од 40 година у истом периоду изречена у свега 62 случаја. Ваља истаћи да је ипак најчешће изрицана краткотрајна казна затвора у трајању од 3 (три) до 6 (шест) месеци (свеукупно 2692 изречене казне у посматраном периоду). Блага казнена политика и обимност кривичних дела против живота и тела води неефикасности правосудних инстанци.