ПРОЦЕС КОНСТИТУИСАЊА КСЕНОКРАТИЈЕ МЕЂУ БАЛКАНСКИМ ДРЖАВАМА ТОКОМ XIX ВЕКА
Scindeks Asistent Scindeks Asistent
PDF

Kako citirati

МИЛОШЕВИЋ, Мирослав С. 2022. „ПРОЦЕС КОНСТИТУИСАЊА КСЕНОКРАТИЈЕ МЕЂУ БАЛКАНСКИМ ДРЖАВАМА ТОКОМ XIX ВЕКА“. Baština 32 (58). https://doi.org/10.5937/bastina32-39908.

Sažetak

Почетак XIX века био је у знаку буђења национално-ослободилачких покрета на Балкану. Овај процес покренула је Српска револуција, оличена у Првом и Другом српском устанку. Немири у Београдском пашалуку подстакли су и остале балканске народе на непослушност према централним властима у Цариграду. Порта је на ове догађаје покушала да одговори низом разних реформи и амнестијом, надајући се да ће на тај начин пасивизирати немире који су све више добијали национални карактер. Криза на истоку није промакла великим европским силама: Русији, Аустроугарској, Француској и Великој Британији. Заинтересоване за територије посрнулог Османског царства, силе су у складу са својим интересима, подржавале или спутавале покрете балканских народа. Под патронатом, да ће решити њихова национална и социјална питања, обећавајући благостање у земљи, велике силе су настојале да именују своје претенденте за владаре у Грчкој, Румунији и Бугарској. Тако су Грци најпре добили монарха из баварске династије Вителсбах, а затим из владарске породице Холштајн – Готорп – Зонденбург – Гликсбург, Румуни из династије Хоенцолерн – Сигмаринген и Бугари из породице Сакс – Кобург – Гота.

Ključne reči

ксенократија, Грчка, Румунија, Бугарска, Отон I, Ђорђе I, Карол I, Александар од Батенберга, Фердинанд I
DOI: 10.5937/bastina32-39908