Sažetak
Предмет овог научног рада је неизоставна повезаност политике и театра, њихова међузависност у друштвеним и политичким односима. Без људи у одређеној држави односно без глумаца који их представљају у позоришној представи нема ни историје ни политике, ни културе, ни театра, а нити политичких догађаја у одређеном времену, простору и на одређеној територији. Често су предметом упризорених позоришних представа политички догађаји из ближе или даље прошлости. Такав театар постаје политички театар. Кроз представу театар може да неким субјектима, у конкретно постављеним ситуацијама, уочи и реши њихове проблеме на свој начин, као и да исте критички објасни и интерпретира, са аспекта резултата, ефеката и последица. Аутори у раду указују на дистинкцију између Аристотеловог театра и Брецхтовог театра који се очитује у њиховој различитој функцији и односу ка држави. Наиме, Аристотелов театар подржава постојећи државни поредак као један божански поредак, док Брецхт посредством театра руши државни поредак. Брецхтов театар постаје политички театар, његова је улога да освести и промени свест публике те даје преобрати у правцу једне идеологије, која ће као таква дати свој допринос држави.