Sažetak
У интелектуланим расправама, као и на подручју политичког сучељавања, у Србији су већ годинама на делу крајње супротстављена становишта, која сасвим поједностављено можемо да именујемо као Национални и Колонијлани дискурс. Ова два дискурса одређују и рецепцију такозваног актуелног Косовског проблема. Национални дискурс, иако присутан у бројним ретушеима, од левице до крајње деснице, претпоставља критичко суочавање са теоријским „принципима“ и полтичким „решењима“, независно од њиховог порекла. Колинијални дискурс, са друге стране, подразумева прихватање како интелектуалних матрица, тако и политичких платформи, које су успостављене у међународним културним или политичким центрима. У том смислу, колoнијални дискурс се артикулише као експертски дискурс. Другим речима, овде се непосредна политичка стратегија националне безбедности, када је реч о Косову, оправдава не тренутним односима моћи, него апологијом оних параметара који су испостављени као непревладиве „црвене линије“ моћних земаља Запада, и међународних организација у којима оне имају највише утицаја. Један од појмова који су у колонијаланом дискурсу добили на значају је појам отвореног дијалога. У том смислу, колинијални дискурс у ствари онемогућује критички дискурс, односно преиспитивање и критичку рецепцију идеолошки или политички утемељених решења Косовског питања.