Sažetak
: На примеру путописне прозе Векови израсли из корена Александра Деспотовића, одеђујемо место православне духовности као врхунске вредности његове поезије. У том смислу у раду смо дали неке дефиниције молитве, којој се песник и путописац увек и изнова враћао. Сав предат молитвама, Деспотовић у Хиландару препознаје најдубљи смисао своје поезије. Компонујући хиландарске записе темељно и ослањајући се на уметнике и научнике, то сазнање ће више пута потврдити. Пут на Свету Гору је за песника био излазак из простора и времена које нема „лепоту духовности“ или пут за животом са Косова Светопоља. Он путује са молитвеником у руци, потом и сам пише Мали православни појмовник.
Ključne reči
Александар Деспотовић, путопис, Хиландар, поезија, православна духовност, молитва, Светопоље