ДОПРИНОСИ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ФИЛОЗОФИЈИ ФЕНОМЕНОЛОШКИХ ИДЕЈА (у поређењу са њеним најпознатијим представником Едмундом Хусерлом)
Scindeks Asistent Scindeks Asistent
PDF

Kako citirati

„ДОПРИНОСИ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ФИЛОЗОФИЈИ ФЕНОМЕНОЛОШКИХ ИДЕЈА (у поређењу са њеним најпознатијим представником Едмундом Хусерлом)“. 2025. Baština 35 (67). https://doi.org/10.5937/bastina35-57784.

Sažetak

Михаило Петровић (1868 – 1943) је био универзални стваралац који потиче из угледне београдске породице. Отац Никодим је био професор Богословије а мајка Милица је била ћерка проте Новице Лазаревића. Студије је похађао код најпознатијих математичара тог доба, Анрија Поенкареа (Henri Poincaré, 1854-1912), Шарла Ермитеа (Charles Hermite, 1822-1901) и Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard, 1856-1941).

Рад Михаила Петровића значи прекретницу у развоју математике код Срба, уз то рад далеко превазилази границе земље из које потиче и представља значајан прилог развитку науке у свету. Михаило Петровић је био заокупљен питањима природе и откивања природног поретка свих ствари, одакле произилази његова позната студија Елементи математичке феноменологије, објављена 1911. године, у чему се огледа и његов допринос у филозофији науке.

Циљ овог рада је да феноменологију као правац савремене филозофије, чији је најпознатији представник Едмунд Хусерл (Edmund Husserl, 1859-1938), прикажемо из угла математичке феноменологије Михаила Петровића и размотримо појмове аналогије и интуиције наспрам емпиријског рационализма.

 

Ključne reči

Феноменологија, Математичка феноменологија, Феноменолошко пресликавање, Аналогије, Диспаративне појаве.
DOI: 10.5937/bastina35-57784