Sažetak
Основни предмет истраживања у раду је анализа модела које је власт, на простору Србије у периоду од Првог српског устанка до Другог светског рата, кориситила како би сузбила проституцију, као један социјално-медицински порблем. У оквиру анализираног временског периода држава је користила различите моделе, од оног који је инкриминисао проституцију, до оног који ју је толерисао као „нужно зло“. Међутим, коме год методу да се држава приклонила, ефекти су били слаби, проституције је и даље било, као и венеричних болести. Према томе, истражујући проституцију, као појаву, која је и данас присутна у друштву и за коју држава и даље, чини се, тражи адекватан модел реаговања, нужно је осврнути се у правну прошлост, како би се уочило који од више коришћених модела се ипак показао као најбољи у пракси.