Abstract
У раду се говори о племенитој Аделини Паолини Ирби, која је заједно са Георгином Мјур Макензи, пропутовала „европску Турску“, како би се упознала са стварним животом хришћана у њој и о томе тачно известила западну јавност. У ту схрху, поред осталих, пропутовала је кроз Босну и Херцеговину и Стару Србију-Косово и Метохију. Са одличним познавањем историје и традиције, у преплету са реалним околностима, живели су Срби под отоманском власћу и албанским притисцима. Ирби је вршила добротворне активности, те је поред осталог, отворила много српских школа у Босни и Херцеговини, Косову и Метохији, али и деветнаест школа у Славонији и неколико у Далмацији. Ирби су интересовале европске области под турском власти (данашњи Балкан) и стање словенског становништва, који је живео у веома тешким условима. Путовала је са коњским запрегама, понекад и на коњима, праћена наоружаним чуварима. Обишла је Бугарску, Босну ,Србију са Јужном Србијом (Косовом и Метохијом), Македонију и Албанију. Своје утиске објавила је у путопису „Путовање по славенским земљама Турске у Европи“, коју је објавила у Лондону 1867. године. Упознала се са изузетно лошим условима у којима је живео српски народ под турском влашћу. Несреће српског народа које је видела пробудиле су у њој осећај милосрђа, те је одлучила да се посвети раду, на помоћи српском народу. Посебно ју је погодила тешка ситуација Срба на Косову и Метохији обилазећи Качаник, Призрен, Пећ, Косовску Митровицу, Косово Поље и друга места. Видела је многе српске православне манастире, Грачаницу, Пећку патријаршију... Тешко је наћи у историји српског народа таквог добротвора каква је била Ирби, тим више што је била странац.