Sažetak
У раду се разматра процес усвајања знаковног језика код глуве и наглуве деце предшколског узраста у контексту резултата лингвистичких и психолингвистичких истраживања. Истакнута је важност знаковног језика и анализиран је његов историјски развој.Указано је на значај критичног периода за усвајање и учење знаковног и говорног језика код глуве и наглуве деце предшколског узраста.Знаковни језик је природан и примаран језички израз глувe деце. Глува и наглува деца изложена знаковном и говорном језику, имају боље разумевање и језичку продукцију него деца која су изложена само говорном језику. Двојезичност, подразумева познавање и редовну употребу знаковног језика, који користи заједница глувих и говорног језика који користи чујућа већина. На предшколском узрасту, потребно је омогућити деци да наставе да усвајају језик која су почела да усвајају у породици (знаковни или говорни). Деца ће најбоље усвојити оба језичка модалитета кроз интеракције са другим флуентним говорницима (oдраслима и децом).