Sažetak
У раду се говори о улози Исе Бољетинца, који је уочи отварања руског конзулата био кључна личност у политичком животу Митровице и околине. Био је то период који су обележили разни арбанашки зулуми за које турске власти нису показивале спремност и одлучност да их спрече. Иса Бољетинац је у почетку представљао заштитника српског становништва, чији су конзули у Приштини забележили да није било злочина почињених са његове стране. Временом се Бољетинац од заштитника претворио у предводника акција уперених против Срба. Његова активност била је усмерена и против турских власти које су почеле да губе ауторитет међу Арбанасима, подржаних, пре свега, од стране Аустроугарске. Безакоње су појачавали разни арбанашки зборови чије су се одлуке односиле на отказивање покорности и избегавање обавезе у виду плаћања пореза султану и османској држави. До изражаја је долазила све већа одлучност и спремност Арбанаса да не дозволе отварање руског конзулата у Митровици. Такав став је био повод да Русија и њени представници реагују у Цариграду и затраже уклањање Исе Бољетинца из Митровичке казе. Султан је попустио пред руским захтевима и Иса је, након оклевања и постављања услова, отишао у Цариград. Његово одсуство из Митровице није допринело побољшању положаја српског становништва.