Sažetak
Урбарари су институт саског обичајног права, присутан у средњовековним рударским правима Чешке и Србијe. Циљ рада је да упореди два права, те да открије да ли су и у којој мери српски урбарари плод оригиналног правног развоја. Резултати показују бројне разлике између чешких и српских решења. Чини се да је чешко право ближе саским обичајима, јер су чешки правни споменици старији од српских најмање једно столеће, а са друге стране, Саси у Србији су били малобројни и брзо асимиловани, те имали мање изгледа да сачувају своје обичаје од Немаца у Чешкој. То указује на аутентичност доброг дела норми српског рударског права, те на чињеницу да се у Србији одиграо његов sui generis развој. Оно је затим реципирано у Отоманској империји, те у свом трајању за неколико векова надживело државу која га је изнедрила. Примењене методе су језичко, системско и историјско тумачење извора, као и компаративни и историјски метод.