Sažetak
Заливски рат означава прекретницу у поимању психолошког рата, као и начину приказивања ратних дешавања у медијима. Основна средства нису више пропагандне поруке и леци, а примат у извештавању преузимају одабрани новинари и одабране ТВ станице. Развој технике и технологије и појава друштвених мрежа отвара могућност избегавања класичних ратова који изазивају велике економске ломове и политичке кризе, са дуготрајним последицама. Основно средство борбе у психолошком рату постају дезинформације, чија је прилагођеност савременим технологијама довела до њихове еволуције у друге појавне облике психолошког рата као што су спиновање, фејк њуз, астротурфинг и социјални инжињеринг. Заробљени у сопствену замку борбе за тржиште, инсистирањем на интерактивности, медији су дали простор стварању привида јавног мњења, с чим могу да се изборе укидањем могућности интерактивних садржаја или игнорисањем истине уколико она није у складу са политиком куће (уколико се испостави да првобитно одабрани курс извештавања више по њих није повољан или од почетка није тачан).