Sažetak
Јавнобележничка служба је посебна јавна професија која има специфичну улогу не само да успоставља правну сигурност него и да постојећу јача. Закон о јавном бележништву се определио за тзв. латински тип нотаријата јер је то био природни след историјских корена Аустро-Угарске монархије на нашим просторима. У корак са овим храбрим реформским пројектом ушло се и у неопходне измене грађанског и процесног права. Kонцепт јавног бележништва требало је имплементирати у цео систем грађанског права. Један од разлога увођења института јавног бележника био је и растерећење рада судова у материји у којој је то могуће. Наш правни систем се придружио многим европским правним системима који ради поштовања принципа процесне економије и убрзања пружања правне заштите у грађанским судским поступцима предвиђа могућност поверавања вођења судског поступка јавном бележнику. Јавни бележник радећи оставинску материју понаша се као и судија, али његов положај није у потпуности изједначен са судијом, па стога, надлежни суд има обавезу да врши надзор над радом јавног бележника. Суд може тражити у свако доба од јавног бележника да му преда на увид списе предмета и да поднесе писмени извештај о свом раду.