Sažetak
Предмет истраживања у овом раду представља анализа процеса комуницирања који је неспорно специфичан и другачији у доба короне. Пандемија изазвана вирусом ковид 19 појавила се изненада, проширила астрономском брзином, оставила огромне последице и не јењава, утичући на све сфере људског живота. Наметнуте промене начина живота довеле су до огромних промена у људској комуникационој пракси што за последицу има социјалну отуђеност међу људима која је свеприсутна. Ауторка у раду истражује у којој мери социјална изолација утиче на људску комуникациону праксу и да ли се људи у новонасталој ситуацији окрећу виртуелном комуницирању у недостатку личног контакта. Циљ истраживања је да се утврди на који начин употреба модерне технологије и нових медија, на првом месту интернета и друштвених мрежа, утиче на осећај усамљености који се неминовно јавља у доба пандемије и да ли употреба модерне технологије помаже да се овај осећај усамљености ублажи, ако не елиминише.