Sažetak
Маркс се није експлицитно бавио теоријом међународних односа већ су ови односи били део проучавања друштва и државе. У центар своје анализе Маркс је стављао економску делатнност и сукобе међу ародима видео као резултат класне борбе а не саме анархичне структуре међународних односа. Сукобе је видео и у империјалистичкој структури међународног система, која је резултат недостатку тражње у националним државама.
Маркс у други план ставља односе моћи и равнотеже сага да би у први план ставио појединца. Све ово је било резултат универзализма и хуманизма. У том циљу Маркс ће бити сматран претечом критичких теорија друштва и међународних односа. Маркс није размишљао о начину успостављања мирних односа међу државама путем колективне безбедости, јер тај систем није био развијен у његово време. То је у одређеној мери било путем равнотеже снага на међународним конгресима и конферецијама. За Маркса је то било путем револуционаре диктатуре пролетаријата путем освајања економске и политичке власти.