Sažetak
Богословија у Призрену је поред тога што је омогућила властима из Београда присуство на просторима Османског царства, представљала је и центар културног и просветног развоја на тим просторима. А дан почетка њеног рада води се као дан почетка борбе за ослобођење српског живља. Она је тежила очувању и подизању националне свести код људи у Старој Србији и Македонији који су живели под разним притисцима. Од настанка до данас Богословија јесте културни и просветни расадник српства. Представљала је матицу свим школама које су постојале у том периоду на просторима Старе Србије.
Сва залагања Богословије за ширење српске културе, традиције, политике и вере не би била успешна да није било Руског конзулата, затим и самог њеног оснивача и добротвора Симе Андрејевића Игуманова, али и свих управитеља који су се током година смењивали и излагали огромним ризицима како би сачували ову школу и значај који је она имала за опстанак српског народа.