Sažetak
У раду су анализиране усмене историје Срба расељених са Косова и Метохије и животне приче њихових потомака, са циљем разјашњења појединих структурних фактора, који се значајно одражавају на динамику изражавања идентитета. У том контексту, утицај присилних миграција на концепцију дома у свести расељених лица, као категорије повезане са доживљајем личног ја, одређен је за предмет рада. Према старосној доби у току које су доживели расељеништво, испитаници су подељени у три групе. Прву групу чине испитаници који су расељеништво доживели у средњој одраслој доби, другу групу особе које су у периоду расељеништва биле пунолетне, или у својим раним тридесетим годинама, док трећу групу чине потомци расељених лица. Приликом истраживања концепције дома, последњој групи испитаника дат је секундарни значај, али им је, са друге стране, примарни значај дат приликом појашњења утицаја друштвеног контекста на идентитет. Теме значаја очувања српског културног наслеђа на Косову и Метохији и повратка привремено расељених лица, такође су обухваћене су анализом.