Sažetak
Циљ рада је представити описе болничарки и првих лекарки у Србији у различитим жанровима српске књижевности из друге половине 19. века. Примењене су методе новог историзма, теорије књижевности и феминистичких критика. Аутори текстова су жене и мушкарци различитог социјалног статуса: први српски полицајац Таса Миленковић, рачуновођа женског затвора Милутин А.Поповић, кнегиња Наталија Обреновић, глумица Милка Гргурова и прва српска лекарка Драга Љочић. Радови Миленковића, Поповића и краљице Наталије помажу да сазнамо нове детаље и боље разумемо историју сестринства у Србији, као и међународне везе међу професионалкама. Књижевни текстови Гргурове и Љочић чувају податке о различитим улогама Марте Сабињине, истакнуте руске јавне раднице, коју је Србија у 19. веку вишеструко одликовала а данас заборавила. У дневнику Љочић откривају се сличности са дневником Марије Кири, њеном савременицом. Закључује се документарна и књижевна вредност ових текстова; доносе драгоцена открића из историје друштва, политике и књижевности, историје медицине, социологије рада, женских студија, политичке психологије, емотивне наратологије, па и историје језика.