Sažetak
Након прогонства из Шпаније у 15. веку, Сефарди су кренули да траже уточишта у другим земљама. У том подухвату, дошли су и до Балкана и изградили више заједница на територији данашње Србије. Како би се адаптирали и сарађивали с локалним становништвом, Сефарди су били активни у јавној сфери, образовали се и учили српски језик. С друге стране, женски део сефардске популације је дуго година био, искључиво, везан за домаћинство и породицу. С временом су жене добиле више права и могућности за еманципацију и образовање, те су и Сефарткиње почеле да мењају дотадашњу друштвену улогу. С тим у вези, у раду се, најпре, даје осврт на долазак Сефарда на просторе данашње Србије, затим се представљају неке од сефардских заједница, а потом се указује на положај, улогу и образовање Сефарткиња, Женско јеврејско друштво као и на начин на који су се еманциповале сефардске жене у Београду, Новом Саду, Нишу и Пироту.