Sažetak
Циљ овог рада јесте да анализира југословенски однос према програму економског опоравка европских привреда који је понео име америчког државног секретара Џорџа Маршала, али истовремено својеврсној америчкој политичкој агенди у раној фази Хладног рата. Прокламовање Маршаловог плана, коинцидирало је са периодом отпочињања Првог петогодишњег плана привредног развитка Југославије, односно временом изразитих потреба за економском помоћи из иностранства. На позицију Југославије, смештене „између два Плана“, као и на ток југословенско-америчких односа током посматраног раздобља од 1947. до 1951. године, битно се одразио раскол маршала Тита и Стаљина. Удаљавање од блиских политичких, економских и идеолошких савезника утицало је на промену југословенске спољне политике тражења простора у хладноратовском свету. Узимајући у обзир широк дијапазон објављених и необјављених, како југословенских, тако и америчких извора, а расветљавањем карактеристика југословенског привредног система у овом раду ће се пратити нераскидиве везе између потреба економије и диктата спољне политике.