Sažetak
У раду се говори о питању идентитетских тема у стваралаштву савремених српских ликовних стваралаца на Косову и Метохији, до деведесетих година XX века.Седамдесетих и осамдесетих година, одређени број српских стваралацаца јеу својој поетици неговао теме у вези са српским културним идентитетом.Приказивањемкроздела „Пећка Патријаршија“, „Дечанска шума, с погледом на манастир Високи Дечани“ и „Богородица Љевишка“, сликар Влада Радовић је то потврдио. Косовски завет и Косово као простору утканом у српски културни идентитет, надахнуће је користио Сава Ракочевић. „Споменик косовским јунацима“ стоји као репрезантивни пример. “. У још тежим временима Косовско-заветнo надахнућецрпео је и Трајко Стојановић Косовац. Његов циклус акватинти и графика посвећен је Дечанима – ризници српске духовности и културе.У атељеу Трајка Косовца јејош пре уписаних основних студија радио Зоран Фуруновић на копирању фресака, где препознјемо и његово интересовање за теме које су у вези са српским културним идентитетом. Сликар Петар Ђуза директним одговором и кроз дато платно „Хероика мита прераста у трагику збиље“, пружа на увид посматрачу поставку немилих дешавања. Седамдесетих и осамдесетих година XXвека, Светомир Арсић Басара, као водећи српски вајар у Покрајини, почиње кроз скулптуру да приказује немогућност мирења са угрожавањем српског националног и културног идентитета