Sažetak
Рад је усмерен на проучавање одржаног култа дрвета, као заостатка паганизма у народној традицији. Један од најстаријих култова одолева и данас, инкорпорирајући се чак и у црквене ритуале, опстаје као конзистентан пратилац свих веровања постојала она као остатак паганског веровања или његовог прилагођавања религијским променама. Дрво бора често се сматра светим, било његовим лоцирањем на важном месту или везивањем за истакнуту историјску личност. Истакнут пример представља бор светог краља Милутина који и данас расељено становништво памти као обележје светог места за које везује бројне традиције, пре свега сеоско саборовање, једну од главних манифестација у историји овог села. Околости су довеле до немогућости настављања ове традиције, управо због њене уске везаности за свето место. Стога је од изразите важности сачувати успомену на елементе које величају свето дрво бора у селу Горње Неродимље. Централни елемент представља народна песма „Ој, боре саборе“ за коју мештани тврде да је опева управо поменути бор. Компарацијом два пронађена меографска записа омогућено је издвајање основних мелодијских елемената који могу остати уско семантички везана свети бор као носиоца одржаног култа дрвета