Sažetak
Негативне последице пандемије највише су се осетиле у образовним институцијама земаља у развоју, које имају ограничене економске могућности, а самим тим и ограничене услове за стварање атмосфере која би традиционалном обликом наставе у учионици придодала алтернативне моделе извођења наставе. Циљ ове пилот студије је да изолује друштвене, економске и психолошке факторе, који су утицали на формирање ставова наставника језика и књижевности на свим образовним нивоима у Србији и Републици Српској о експерименталним облицима наставе на даљину, а који проистичу из њиховог тромесечног искуства током летњег полугодишта академске 2019/20 године, и да пружи шире увиде у ток, природу и квалитет наставе на даљину као алтернативног модела извођења наставе на овим просторима. Спроведено истраживање, које укључује 283 наставника језика и књижевности, заснива се на квантитативном и квалитативном методу и обухвата анализу корпуса упитника сачињеног од 11 питања. Добијени резултати су разврстани у 5 категорија и то према: типу платформе на даљину који су наставници најчешће користили (1), начину успостављања и квалитету интеракције између наставника и студената (2), начину извођења наставе и степену посећености наставе од стране ученика/студената (3), степену коришћења онлајн алата и типу алата за развој, унапређење и подстицање језичких вештина код ученика/студената (4), и конкретном типу изазвова и потешкоћа са којима су се наставници суочавали (5). Одговори испитаника на питање отвореног типа разврстани су у 5 категорија по својеврсном заједниичком именитељу: проблем адекватног праћења и вредновања рада ученика/студената (1); недостатак мотивације (2); ограничена друштвена интеракција, односно недостатак живе речи (3); слаба техничка подршка (4); и недовољна дигитална писменост ученика/наставника/родитеља (5). Резултати упућују и на ограничења традиционалог облика наставе као јединог доступног модела извођења наставе на овим просторима и на могућа решења у превазилажењу проблема проузрокованих овим факторима у смислу давања упутстава за даља истраживања указивањем како на ограничења, тако и на значајне увиде саме пилот студије у вези са овом проблематиком.