Sažetak
Адаптивно понашање дефинише се као скуп концептуалних, социјалних и практичних вештина које људи уче и користе у свакодневном животу. Процена адаптивног понашања неизоставан је део у идентификацији и класификацији интелектуалне ометености, али и важан показатељ развоја деце са другим развојним поремећајима и деце типичног развоја. У овој студији укупан узорак чинило је 153 деце оба пола, узраста од четири до 14 година. Узорак је подељен у три групе: деца са специфичним језичким поремећајем (СЈП), деца са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и деца типичног развоја (ТР). За процену адаптивних вештина коришћена је Дијагностичка скала за процену адаптивног понашања (Adaptive Behaviour Diagnostic Scale – ABDS; Pearson - Patton - Mruzek 2016). Циљеви истраживања били су поређење нивоа овладаности адаптивним вештинама код деце са СЈП, ЛИО и ТР деце, као и испитивање утицаја сваког од појединачних домена (концептуалног, социјалног и практичног) на укупан скор адаптивног понашања. Резултати истраживања показали су да деца са СЈП и ЛИО имају значајно лошија постигнућа у поређењу са ТР децом. Међутим, иако деца са СЈП имају лоша постигнућа, резултати су показали да су адаптивне вештине ове деце значајно боље у односу на децу са ЛИО. Анализа предикције је показала да су концептуалне вештине најбољи предиктор адаптивог понашања код ТР деце, док су социјалне вештине најбољи предиктор адаптивног понашања и деце са СЈП и деце са ЛИО.