Sažetak
Рад проучава настанак и распрострањеност мотива једноглавог и двоглавог орла у Рашкој у црквеној уметности, на предметима материјалне културе и њихов помен у писаним изворима у XIII веку. Појава орла као мотива објашњава се византинизацијом српске културе, која је интензивирана у време владавине великог жупана Стефана Немање, а настављена у периоду његових наследника. Мотив једноглавног орла најраније је забележен у XI веку у цркви Светог Томе у Кутима. Мотив двоглавог орла најпре се јавља као коласта аздија, крајем XII века у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. У првој половини XIII века мотив орла среће се најчешће на фрескама, на одежди приказаних личности и у склопу декорације зида. У другој половини XIII века се овај мотив ретко користи што се објашњава слабљењем византијског, а јачањем западног културног утицаја на Рашку. Орао се среће и у књижевности, као мотив преузет из хришћанске традиције.