Sažetak
Рад представља студију случаја у којој су аутори истраживали ставове различитих група студената према стандардном српском језику, са циљем да се утврди да ли резултати говоре у прилог присуству дејства стандарднојезичке идеологије у датим културним срединама и говорним заједницама. Узорак за спроведено истраживање чинило је укупно 240 испитаника, по 120 са Универзитета у Београду и са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Од тог броја, половина испитаника је србистичке академске оријентације, док другу половину чине студенти који нису филолози по вокацији. Хипотеза од које су аутори пошли у овом раду је да код студената србистике постоји конкретнија, експлицитније присутна перцепција стандардног српског језика у односу на њихове колеге нефилолошке оријентације. Студентима је дат упитник са ставовима које су вредновали према скали Ликертовог типа, а добијени резултати су статистички обрађени. Резултати указују на то да су код студената србистике чешће присутна категоричка слагања или неслагања са појединим тврдњама, негативан став према прекључивању кодова као и везивање стандардног језика за његове традиционалне сфере употребе, идеолошки обојени ставови према вредностима стандардног језика, негативан став према „неканонским“ облицима језика, а све то као последица већег утицаја стандарднојезичке идеологије у датој популацији.