СТИД ЖЕНЕ НА КАМЕНУ

Sažetak

У нашем фокусу је психологија јунакиње у Андрићевој причи Жена на камену. Трагом њеног тока мисли, откривамо значење епизоде из јунакињине младости која јој се појављује у тренуцима њене уздрманости знацима старења, посебно с обзиром на психоаналитичко тумачење присутно у оквирима српске науке о књижевности. Ослањајући се на Јунгову аналитичку психологију, утврђујемо компензаторну природу ове слике која израња из простора индивидуално несвесног. Посебну пажњу поклањамо јунакињином осећању стида, показујући колико нијансира њена преживљавања, о чему није било речи у досадашњим интерпретацијама.