Sažetak
Савремени постмодернизам у филозофији свој успон је изградио захваљујући својим духовним претечама из XVIII и XIX века. Одликује се критиком просветитељске филозофије засноване на руководећој улози разума у сазнању. Претече постмодернизма оличене у Русоу, Канту, Кјеркегору, Ничеу и Хајдегеру, жестоко су критиковали преовлађујућу улогу разума у сазнању и долажењу до истине. Апсолутне истине и индивидуализма нема.
Такође се мења однос између моћи и знања, врши се замена њихових позиција у односу на чувено Бејконово „знање је моћ“, да би се дошло до новог, „постмодерног стања“, које се огледа у одсуству метанаратива, давање на значају микро елементима и новим односима између читалаца, писца и текста. Оваквим схватањима допринела је егзистенцијалистичка филозофија, борећи се за опстанак човека дајући примат егзистенцији у односу на есенцију.