Sažetak
Аутор у раду указује на значај рада конзулата Краљевине Србије у Приштини и конзула, који су били сведоци разних зулума над српским становништвом од стране Арбанаса. Турске власти су се понашале немарно и нису показивале вољу да предузму одговарајуће мере против изгредника. Зато су се од самог отварања конзулата могли чути разни предлози, који су упућивани Влади у Београду. Неки су се односили на зближавање конзула са Арбанасима, успостављање контаката и сарадње са арбанашким вођама, укидање конзулата и, на крају, наоружавање српског становништва. Конзули су често инсистирали и да се ангажује домаћа и страна штампа, јер су сматрали да би њено деловање утицало на Порту и султана да спрече зулуме над српским становништвом, које је пред притисцима остављало имовину и исељавало се ван граница Османског царства.