Sažetak
У раду полазим од ранијих истраживања положаја Срба у Косовској Митровици, чији сам главни део спровео од 2011. до 2014. године, а на основу чијих резултата сам свакодневицу припадника истраживане српске заједнице у условима измењеног друштвено-политичког контекста на Косову и Метохији после НАТО агресије 1999. године описао као свакодневицу „заробљену“ у једном постратном, конфликтном стању, испуњеном осећањима угрожености од стране Албанаца и стрепњом од неизвесне сутрашњице. Имајући у виду промене које су се на Косову и Метохији северно од Ибра одиграле после истраживања 2011-2014. године, а које су биле инициране применом Бриселског споразума, односно интеграцијом институција Републике Србије у институционални систем самопроглашеног независног Косова, у раду настојим да пружим допринос разумевању положаја у ком се Срби у Косовској Митровици налазе у данашњем, актуелном тренутку. Пажња је усмерена ка сагледавању односа локалних Срба према резултатима примене споразума из Брисела, односно ка покушају пружања одговора на питање да ли је теза о „заробљеној“ свакодневици истраживане српске заједнице данас подједнако примењива као и у периоду истраживања 2011-2014. године. Методолошки поступак коришћен у сврху остварења наведеног циља био је базиран на емској, антрополошки кључној перспективи, што значи да су у истраживању коришћени квалитативни приступи, пре свега разговор са саговорницима. Резултати приказани у раду добијени су на основу теренског истраживања спроведеног у Косовској Митровици током месеца марта и априла 2022. године.