Sažetak
Предмет истраживања овог рада јесте анализа ликова деформисаних интелектуалаца и проблем духовне кризе интелигенције у приповеткама А. П. Чехова и Лазе Лазаревића. Освртом на ставове истраживача Чеховљевих и Лазаревићевих јунака, у уводном делу рада објашњава се појам „кућа рутине“, који уводе руски критичари Чеховљевог дела Камчатнов и Смирнов, а који се може применити и приликом интерпретације Лазаревићевих ликова. У средишњем делу рада анализирани су ликови из приповедака А. П. Чехова Огрозд, Јонич, Кућа с мезанином и Лазе Лазаревића Ветар, Вертер и Швабица. Закључује се да емоционална стања јунака прилично усмерава комплекс надмоћи, који има своје манифестне или маскиране облике. У завршном делу указано је на сличности и разлике анализираних јунака и свевременску актуелност проблема духовне кризе интелигенције.