Sažetak
У раду су представљени резултати истраживања положаја Срба у Косовској Митровици у контексту примене Бриселског споразума из 2013. године. У фокусу рада налази се однос косовскомитровачких Срба према последицама наведеног споразума, при чему је акценат стављен на сагледавање начина на који припадници истраживане српске заједнице о свом положају говоре са аспекта једног од главних сентимената утканих у њихов доживљај властитог статуса практично све време од етничке поделе Косовске Митровице 1999. године до данас, а то је осећање стрепње од неизвесне сутрашњице. У ситуацији када су практично искључени из одлучивања по питању примене споразума из Брисела, истраживање је било мотивисано настојањем да се косовскомитровачким Србима омогући да „проговоре“, у нади да ће њихов глас допрети не само до научне, него и до шире друштвене јавности. Циљ рада, у том смислу, усмерен је ка разумевању начина на који Срби у Косовској Митровици описују своју актуелну ситуацију, односно ка пружању одговора на питање како, у контексту осећања неизвесности од онога што доноси сутра, они промишљају своју сутрашњицу. Метода коришћена у сврху остварења наведеног циља базирана је на емској, антрополошки кључној перспективи, што значи да су у истраживању коришћени квалитативни приступи, пре свега разговор са саговорницима. Резултати приказани у раду добијени су на основу теренског истраживања спроведеног у Косовској Митровици у више наврата током 2022. године.