Sažetak
У раду се говори о арбанашким насиљима над Србима у Гњиланској кази, која су предњачила у односу на оне у другим деловима Косовског вилајета у пероду од 1900. до 1903. године. Српско становништво у Гњиланској кази је било компактно. Управо због те компактности је било изложено различитим зулумима и насиљима, који су, према арбанашкој замисли, требали да резултирају исељавањем. Арбанашким неделима је наруку ишло и понашање турских власти, у овом случају гњиланског кајмакама, који не само да није реаговао на жалбе Срба, него се често солидарисао са зулумћарима и подржавао такве акције.
Конзули Краљевине Србије у Приштини су о ситуацији у Гњиланској кази, и Старој Србији уопште, свакодневно извештавали Владу у Београду, која је преко својих представника у Османском царству и у престоницама великих сила покушавала да утиче на европско јавно мњење и изазове њихову реакцију.