Sažetak
У раду се разматра развој и специфичности ликовног изражавања глуве и наглуве деце предшколског узраста. Анализиран је значај фаза ликовног израза и терапеутско дејство ликовног стваралаштва. Путем цртежа глувог и наглувог детета може се процењивати: когнитивни, социјални, емоционални и телесни развој, развој опажања, развој смисла за лепо и развој креативности. Изражајним и естетским развојем дете проширује искуства и вештине у невербалном, визуелном, аудитивном, сензорном и вербалном доживљавању. Ликовно изражавање глувог и наглувог детета не заостаје за ликовним изразом чујућег детета. Визуелне представе деце оштећеног слуха су много реалистичнијe него код деце која чују. Визуелна перцепција глуве и наглуве деце је пуна детаља, они добро уочавају физиономију, покрет, фацијалну експресију, положај тела и боју. Уметност је начин комуникације детета са собом и околином која га окружује. Код глуве и наглуве деце предшколског узраста, кроз ликовну изражавање неопходно је развијати све функције невербалне и вербалне комуникације.
Приступ васпитању и образовању кроз ликовну уметност предмет је проучавања уметника, филозофа, психолога и педагога.Прва емпиријска проучавања дечјих цртежа јавила су се крајем друге половине 19. века. Ликовно образовање је на раном узрасту, било засновано на развоју вештина цртања, усавршавању координације ока и руке и верном преношењу задатог мотива на папир.
Ликовна подручја или медији у ликовном васпитању су: цртање, сликање, елементи графике, вајање, елементи примењене уметности, мултимедији и основе естетског процењивања. Садржаји у ликовним подручјима су тако структуирани да поштују законитости развоја ликовних способности, континуитета њиховог развоја и омогућавају да се у процесу стварања, смишљеним и организованим радом култивише ликовни израз детета.
Дечија ликовна уметност, односи на артефакте које су деца сама креирала: шкработине, цртежи, слике, моделовани предмети и скулптуре. Дечје стваралаштво проистиче из посебних способности и преференција, актуализованих у подстицајној атмосфери непосредне средине. Кроз игролике активности деца стварају занимљиве и необичне продукте.
Глува и наглува деца предшколског узраста су често импулсивна и експресивна. Ликовне игровне активности, омогућавају регулисање еруптивних емотивних излива и доприносе емотивној равнотежи.Кроз визуелно стваралаштво глува и наглува деца уче да посматрају, описују, анализирају и интерпретирају. На тај начин активирају им се визуeлне и тактилне могућности учења.
Учествујући у различитим ликовним активностима глува и наглува деца стичу елементе ликовне културе.Процес ликовног израза глуве и наглуве деце, у почетку је вођен интуицијом. Деца се постепено упознају са средствима ликовног израза.
Деца предшколског узраста уче и усвајају ликовне појмове кроз покрете тела, описне и показне гестове, знакове, говорни и знакoвни језик. Глувој и наглувој деци, уметност може бити помоћно средство у учењу, сазнавању и игри; хоби или један од начина комуникације. Уметнички изрази у различитим облицима (шкрабање, цртање, сликање, вајање) су својствени свакодневним активностима глуве и наглуве деце . Деца предшколског узраста истражују свет око себе и преносе своје идеје, наде, емоције и различита искуства кроз уметност.
Уметност се код глуве и наглуве деце, користи као тип симболичке комуникације, која помаже изражавању и тумачењу неприхватљивих и тешких осећања. Ликовне активности имају терапеутско и катарзично дејство.
Неопходно је да се у оквиру различитих ликовних подручјa (цртање, сликање, вајање и моделовања), остварује развој: мишљења, знаковног и говорног језика, обогаћује речник глувог детета, развија сазнање и стваралачке спобности детета.
Цртање у оквиру арт терапије омогућава глувој и наглувој деци: изражавање осећања;подстицање маште и креативности ; побољшавање комуникацијских вештина, самопоштовањe и самопоуздањe.