Sažetak
Данашња настава страних језика све више подразумева свакодневну употребу нових технологија и развој дигиталне писмености, како наставника, тако и ученика. Са циљем да се реализује педагошки рад у дигиталном окружењу, јављају се потребе и за новим приступима и учењима. У вези са тим, међу модерним приступима, издвајају се мултимодалност и коришћење модова при креирању наставног материјала. Наиме, мултимодалност представља феномен комуникације који подразумева семиотичке ресурсе или модове попут текста, фотографија, видео записа, аудио записа, графикона, боја, илустрација, гестова. Имајући у виду шта све подразумева мултимодалност у настави, не чуди чињеница да се поједини наставници опредељују за активну и креативну употребу модова када креирају дидактичке материјале у дигиталном окружењу. Узимајући у обзир да тема у вези са наставом српског језика као страног све више бива заступљена, како у пракси тако и у научној литератури, потреба за наставним материјалима у виртуелном окружењу је и те како присутна. Стога, поједини аутори, тачније, наставници српског језика као страног, који бирају онлајн окружење за наставни рад, радо се одлучују за употребу многобројних модова када креирају онлајн курсеве језика јер наставу тако чине занимљивом и визуелно привлачном за ученике страног порекла. Из тог разлога, циљ овог рада јесте да се, на основу прикупљених научних радова који се баве поменутом теомом, укаже на постојање али и значај мулитмодалности и модова у онлајн настави српског као страног језика