Sažetak
У раду је реч о прославама Дана Светога Саве у српским школама у Скопском санџаку крајем XIX и почетком XX века и утицају тих прослава на очување традиције, подизање националне свести и одржавање основних духовних вредности. На основу архивске грађе, извештаја дописника Цариградског гласника и релевантне литературе покушали смо да опишемо програм и начин прослављања овог изузетно значајног датума српске историје. Прославе Дана Светога Саве показивале су да културни живот Срба у Турској није био замро и да је нада постојала. Српски народ је у својој традицији тражио наду која му је са свих страна одузимана. Ове прославе су имале карактер тихог али упорног опирања свим наметнутим недаћама. Из наведених извештаја се може видети „како се освежавала националност код нашега народа, како се србовало и како се тешко спроводила просветна политика.”Светосавски култ био је веома јак код српског становништва у Скопском санџаку, као и у целој Старој Србији и Македонији, и поред противљења турских власти и притисака бугарске егзархије успостављене на овој територији. Непризнавање српске народности и притисак са свих страна уједињавало је Србе како би одбранили и сачували своје обичаје. Прослављајући успомену на свог првог просветитеља Светога Саву Срби у Скопљу и околним местима показивали су да су један народ, с истим жељама и тежњама, као и Срби у Србији и другим државама и провинцијама.