Sažetak
Аутори су се у раду, са методолошког и кривичноправног приступа, бавили проблемима примене васпитних налога у Републици Србији. Васпитни налози, као мере sui generis, могу се применити како пре покретања кривичног поступка, тако и за време трајања кривичног поступка, с тим да је тежиште овог рада на њиховој примени пре покретања кривичног поступка. Легислативни национални оквир Републике Србије у погледу примене васпитних налога базиран је на Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (ЗМ) од 2005. године, с тим да су аутори имали у виду и измене које се наводе у Нацрту ЗМ. У раду су дефинисане две хипотезе. Прва хипотеза је да су васпитни налози као диверзиони модели поступања према малолетним учиниоцима кривичних дела и непеналне мере релативно новијег датума у Републици Србији. Самим тиме, наведене мере не могу бити нити су у довољној мери развијение што доводи до непотпуног задовољења ресторативне правде према малолетницима и оштећенима, када нам закон то дозвољава. Друга хипотеза је да су за успешност реализације васпитних налога од посебног значаја фактори организационог карактера. Аутори у раду истичу да нови предлог ЗМ обогаћује систематику васпитних налога те знатно проширује опсег њиихове примене. Одређена значајна стопа рецидивизма могла би да се избегне комбинованом и уравнотеженом применом репресивних мера и васпитних налога као мера sui generis. У раду су дате препоруке de lege ferenda у правцу поједностављења процедуре која прати почетак примене васпитних налога од часа кад је учињено кривично дело, с тим да врсте васпитних налога нужно морају следити стање и кретање малолетничког криминалитета.