Sažetak
Распрострањеност дигиталних технологија и њихова моћ да повезују милијарде људи широм света, омогућила је савременом друштву ефикаснију комуникацију, доступност информација, обављање посла, али и забаву. Међутим, све је више примера у којима се оваква могућност злоупотребљава за сајбер криминалне активности, међу којима је свакако и сајбер тероризам. Активностима традиционалног тероризма, терористи покушавају да изазову анксиозност код становништва, бирајући мете насумично или селективно, над којима се врши насиље, са намером да служе као пример осталим члановима друштва. Овакво изазивање страха је управо средство терористичких појединаца и група, којима се жели извршити притисак на владу и ширу јавност да се испуне њихови захтеви. У последње време све је више примера у којима се овакве активности селе (са више или мање успеха) у дигитално окружење. Сајбер тероризам је средство којим се шири радикална идеологија, пропаганда, регрутовање истомишљеника, али и организовање сајбер терористичких напада. Предност коју терористички активисти виде у коришћењу оваквих метода, свакако јесте могућност да остану анонимни и лако се сакрију у пространству сајбер света. Сајбер криминалци се лако прилагођавају и налазе нове методе вршења сајбер насиља, што мора бити позив владама да се синхронизованим напорима регулише законодавство, али и оформе стручни тимови који ће на време идентификовати, спречити и адекватно санкционисати овакве криминалне активности и заштитити своје становништво и критичну инфраструктуру.
Овај рад жели да приближи и предочи информације академској заједници, али и стручњацима из области сајбер тероризма који им могу помоћи да унапреде стратегије препознавања и одбране од оваквих сајбер активности. Основни циљ овог рада је да анализира прикупљене информације из доступне научне литературе и да понуди нове смернице како би се у блиској будућности овакве активности свеле на минимум.