Sažetak
Доступна домаћа и страна литература која се бави преемптивном употребом војне силе је јединствена у ставу да напад војске Израела на оружане снаге Египта, Сирије и Јордана који се десио 5. јуна 1967. године представља један од најбољих примера ове војне тактике. Полази се од политичких и војних аспеката који утичу на институционални процес доношења одлуке о употреби преемптивне војне силе, а који су универзалног карактера односно који су карактеристични за све државе. Ови политички и војни аспекти су затим упарени са конкретним догађајима из маја и јуна 1967. године ради њиховог стављања у одговорајући историјски контекст. Ради објашњења мотива и механизма доношења одлуке Израела да преемптивно нападне своје противнике користимо теоријски појам „призме ставова“. На крају истичемо посебну улогу теоријског појма који је у страној научној литератури означен као „траума или синдром Холокауста“, сматрајући да он представља differentia specifica израелске „призме ставова“ у односу на све остале државе.